ПОЕЗИЈА-избор

ДВАНАЕСТ КОЊИЋА ИЗ КАЛЕНДАРА***



Дванаест месеци, година цела.
Весело језде кроз наша села;
Дванаест коњића, у галопу
Један за другим јуре у стопу.

Први је јануар, поносан белац
Пртину прави кроз снег целац
И вуче санке по стази тој
Док с неба сипи пахуља рој.
Сад по тој белој, широкој стази
и дете може лако да гази.

Фебруар прође, ждребе бело
У предвечерје кроз наше село
И стално понавља чудан стих:
“Ја ћу да пројурим брже од свих!
Ја јесам сличан осталој браћи
Али, реп ми је – два дана краћи.

Март је у гриву уплео цвеће
И сви се веселе: “Гле, пролеће!”
А са њим, ко с неким чаробњаком
Ласте долећу чистом зраком.
Он их поздрави, па даље оде
Док шуме хује, гргоље воде.

Април је ждребе охоло, мало
По ливади се разиграло
Ал види ти њега, види чуда
неће да трчи било куда
већ размажена копита газе
само шарене, цветне стазе.

Мај из младе шуме истрчи право
Ждребенце светло, ждребенце плаво!
Плави се река, ка плавом мору
Плав је и осмех на прозору
И ливадом се радост просу
И птица запева у заносу.

Јун – то је ждребе што чуда ради
Гле, јури с децом по ливади
Гле, коси, пласти, по плажи пева
Гле, море, реку, све загрева
Зна да ће сутра, чим оно оде
Деца да стрче на топле воде.

Јул стиже у село наше
а у седлу - сунце јаше!
Обиграли пола неба,
па нам сели на кућу.
Греју реку, траве, птице,
топе злато из пшенице
А уз песму жетелице
срећни врапци цвркућу.

Август пројури сред врбака
Па чује цику, и песму ђака
У топлим речним вировима.
Онда настави кроз шумски хлад
Где дивљи прасац, леп и млад
Пева о зрелим жировима.

Септембар жури, поцупкује
И виче: “Ура! Звонце се чује!“
А мудра сврака са глога збори:
“Сад треба распуст да се одмори!
Збогом остајте, пчело и цвете!
У школу журимо ја и дете!“

Октобар блиста, грива се злати
Оптрчи шумом, па се врати
Седло му у боји златног жита
Златне му груди, и копита.
Љубоморне птице глас проносе:
“Лепши је од нас. Селимо се!”

Новембар спази, док селом јури:
Покисло дете, па дрхтури!
И викну: “То збиља право није
Да киша на децу цео дан лије
Већ треба да пази, да децу чува
Нек ја покиснем, а деца – сува!“

На крају, децембар трчи уз брдо
Док пахуље прате весело крдо.
Ал' овај последњи, како изгледа
Личи на белца из првог реда.
И зато каже мој добар друг:
“Сад ће они да крену у нови круг!”

Пратиоци